Saveti za uspešan uzgoj povrća i voća u domaćoj bašti

Osnove baštovanstva za početnike

Kada se prvi put suočite sa izazovima baštovanstva, važno je razumeti osnovne principe. Redovno plevljenje je ključno jer većina biljaka ne podnose korov. Pri zalivanju pazite da zemlja dobro upije vodu pre nego što je stavite na podlogu. Optimalno je zalivati svakih 7 dana.

Iskustva sa jagodama

Mnogi baštovani odustaju od jagoda zbog velikog posla koji zahtevaju. Jagode zahtevaju stalno okopavanje i presađivanje na novo mesto svake 2-3 godine jer inače sve manje rađaju. Šumske jagode su često izdržljivije i bolje se razvijaju od kultivisanih sorti.

Komšijski odnosi biljaka

Pravilna kombinacija biljaka može značajno poboljšati rast i plodnost:

• Paradajz i bosiljak - bosiljak daje poseban šmek paradajzu i odbija lisne vaši
• Kadifica - vrši biološku dezinfekciju zemljišta i štiti od nematoda i štetnih gljivica
• Luk i šargarepa - njihovi mirisi odbijaju odgovarajuće muve

Zaštita luka od crva

Pepeo od drveta je prirodno sredstvo za zaštitu luka od crva. Alternativa je korišćenje koprive - čaj od koprive se koristi za zalivanje jednom nedeljno. Crvi se obično nalaze već u semenu, pa je važno i seme tretirati.

Uzgajanje u terasnim uslovima

Na terasama se uspešno mogu gajiti:

• Čeri paradajz u većim saksijama (minimalno 30cm dubine)
• Kombinacije paradajza i krompira u istoj posudi
• Grašak sa peršunom
• Salate, luk i druge zeleniš

Paradajz voli humusnu zemlju sa dosta vlage ali ne vode. Najbolje raste u polusenci, a za zalivanje je idealan sistem kap po kap.

Prirodna zaštita od štetočina

Umesto hemijskih sredstava, možete koristiti:

• Rastvor koprive (namočiti koprivu u vodi 5 dana)
• Pepelom od cigarete protiv biljnih vaši
• Rastvor sode bikarbone (4-5 kašika na 5l vode)
• Ljutu papriku protiv insekata (100g ljute paprike u 1l vode, kuhati 1 sat)

Saveti za uzgoj specifičnih kultura

Kupusnjače

Karfiol, brokoli, kelj i druge kupusnjače se najbolje uzgajaju iz rasada. Presađuju se sa razmakom zbog širenja prilikom rasta. Za dobar razvoj potrebno im je đubrenje barem tri puta tokom sezone i dosta vode.

Špargla

Špargla je višegodišnja biljka koja počinje da rađa tek u trećoj godini. Seme sporo klija (potrebna temperatura zemlje 12-26°C). Bere se kad izdanci dostignu 15cm visine. Ne sme se duboko okopavati jer ima plitke korenčiće.

Bamija

Bamija se sadi krajem maja kad nema opasnosti od mraza. Seme se prethodno namoči 24 sata u vodu. Saditi po tri semena u kućicu na rastojanju od 1m. Plodovi se beru mladi (3-7cm) i koriste se u kuvanju, salatama ili se mogu konzervisati.

Rešavanje problema sa štetočinama

Smrdibube

Ovi insekti mogu uništiti useve paradajza, paprike i drugog povrća. Prirodna rešenja uključuju:

• Prskanje rastvorom belog luka i mente
• Korišćenje biljke coleus canina (mačja kopriva)
• Bordoska tečnost (plavi kamen sa krečom)

Puževi

Protiv puževa se može koristiti:

• Pepeo oko biljaka (samo od drveta)
• Pivske zamke (tanjiri sa pivom)
• Bakarna žica oko biljaka

Zaključak

Organski uzgoj povrća i voća zahteva strpljenje i pažnju, ali donosi nezamenjivo zadovoljstvo. Pravilnim kombinacijama biljaka, prirodnim metodama zaštite i redovnoj nezi može se postići bogat urod bez upotrebe hemikalija. Najvažnije je posmatrati svoju baštu, učiti iz grešaka i uživati u procesu gajenja.